У самом средишту кањона реке Вучјанке смештена је једна од најстаријих хидроелектрана на Балкану.
Изграђена је 1903. године, то је друга по старости хидроелектрана у Србији, а и данас је у функцији.
Хидроелектрана Вучје спада у деривациони тип електрана са водозахватом, водоводном комором, деривационим каналом и цевоводом.
Градња хидроелектране почела је конструисањем канала 1902-1903. године, који воду доводи изнад електране. Најстарији далековод у Србији дужине 17 километара је повезивао хидроелектрану и град Лесковац, са којим су власници електране имали уговор о осветљавању.
Професор Ђорђе Станојевић, родоначелник електрификације у Краљевини Србији, пријатељ Николе Тесле и поборник његових изума, одабрао је кањон реке Вучјанке за изградњу „фабрике за електрику“.
Хидроелектрана Вучје подигнута је новцем 168 акционара „Лесковачког електричног друштва“,
И по својој прилици отворена на Дан ослобођења Лесковца од турске окупације, чиме су Вучје мала варошица на југу Србије И Лесковац добили стују.
Опрема, у коју спада и први далековод у Краљевини Србији од немачке фирме „Сименс-Халске.
Хидроелектрана захвата воду из реке Вучјанке каналом дугим око километар, а који је делимично уклесан у високе неприступачне стене.
Данас је хидроцентрала Вучје у систему Електропривреде Србије и производи око четири милиона киловат-часова струје годишње.
Године 2005. хидроелектрана Вучје увршћена је у светску баштину технике, коју чине још свега шездесетак објеката.
