Народни музеј Лесковац основан је 2. маја 1948. године од стране града Лесковца и своју делатност обавља директно и посредством својих музејских одељења и објеката и на територији околних општина – Бојник, Лебане и Медвеђа.
Музеј је регионална музејска баштинска установа која доприноси развоју културе у Лесковцу и околини, презентујући сазнања о Лесковцу и лесковачком крају на занимљив и атрактиван начин, привлачан локалном становништву, али и широј друштвеној заједници.
Музејски предмети смештени су по припадности у његове збирке. Експонати у сталној поставци или изложени на повременим музејским изложбама шире сазнања о историјским контекстима њиховог настанка, употреби и уметничкој вредности.
Све до 10. маја 1974. године музеј је био смештен у адаптираној Кући Боре Димитријевића Пиксле, када је пресељен у нову зграду, наменски грађену, у којој је отворена нова стална поставка.
Народни музеј у Лесковцу спада у музеје комплексног типа који у саставу одељења основне делатности има одсеке за: археологију, етнологију, историју, историју уметности и ликовну уметност, као и одсеке за конзерваторско-рестаураторске послове, документацију, стручни рад са публиком и стручну библиотеку.
У склопу музејске зграде, поред простора са сталном поставком, налазе се две ликовне галерије, сала за научне скупове и библиотека. У оквиру своје издавачке делатности музеј издаје годишњи часопис „Лесковачки зборник“ и има библиотеку посебних издања у оквиру које се штампају дела значајна за очување културно-историјске баштине, материјалне и нематеријалне, лесковачког краја.
У музеју се повремено организују стручни и научни скупови, разна предавања и трибине и радионице. Од 1988. године у бијеналном континуитету се одржава научни скуп „Културно-историјска баштина југа Србије“. Године 2015. је проглашен за најбољи музеј на територији Републике Србије које додељује Музејско друштво Србије.