Крива Паланка је општина у Републици Северна Македонија, у североисточном делу државе, подно Осоговских планина. Крива Паланка је седиште истоимене општине Крива Паланка.
Град је удаљен од Куманова 60 км, а од Скопља 100 км. У општини живи преко 20 хиљада становника. Крива Паланка се налази близу граничног прелаза са Бугарском „Деве Баир“.
Крива Паланка се налази у историјској области Славиште. Насеље је положено у узаној долини Криве реке, а северно од града издижу се планине Герман и Билина, а јужно Осоговске планине.
Криву Паланку основао је 1634. године Бајрам-паша, везир султана Мурата И. Евлија Челебија у свом путопису из 1661. године описује Криву Паланку као град са око 800 домаћинстава.
Године 1689. избио је устанак Карпоша у североисточном делу Северне Македоније, а као центар устанка, град је неколико месеци био слободан. Упркос страшним последицама, Карпош устанак је имао велики утицај на даљи револуционарни покрет у Македонији.
Становништво из овог краја активно је учествовало у Илинденском устанку који је почео 2. августа 1903. године, али је због велике концентрације турских снага устанички покрет био ограничених размера.
После ослобођења од Турака 1912. године, овај део Републике Северне Македоније био је под српском влашћу до 1915. године, затим под бугарском до 1918. године 1918., а након тога Македонија и Крива Паланка ушле су у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. У периоду између два светска рата, услед лоших економских и социјалних услова, дошло је до масовне миграције становништва, пре свега у САД и Јужну Америку.
У том периоду Крива Паланка добија прве докторе наука, браћу Бориса и Димитра Арсове који су докторирали на Сорбони.
Током Другог светског рата, становништво са ових простора активно је учествовало у борби против фашизма, а након ослобођења (8. октобра 1994.године) и стварања македонске државе у оквиру Југославије, почиње нови период развоја Криве Паланке. Изграђен је велики број установа културе, здравствених установа, образовних установа, фабрика и рудника.
Општина Крива Паланка има умерено-континенталну климу са умерено хладним зимама, умерено топлим летима, прохладним пролећем и релативно топлом јесени, због утицаја Егејског мора. Високи делови Осогова су под утицајем степске климе
Осогово је богато изворима, потоцима и рекама, и то због релативно велике надморске висине и геолошког састава земљишта. Овај регион карактеришу бројне плитке реке и мали басени, а најпознатије реке су Крива Река и Дурачка река. Крива река се у центру криве Паланке улива у своју највећу притоку Дурачку реку. Дурачку реку чине три реке: Станечка, Козја и Дурачка. На територији општине Крива Паланка изграђене су две акумулације и то акумулација Базјачко Брдо са 14.100 м3 воде и акумулација Влашки колиби са 6.200 м3 воде.
Шуме су један од најзначајнијих природних потенцијала општине Крива Паланка. Шуме учествују са 36,47% укупне површине општине. Под шумом је 17.527 хектара. Најзаступљенија је букова шума која се простире на надморској висини од 700 до 1200 метара. По земљишној својини, око 60% шума је у државном, а 40% у приватном власништву. Државним шумама газдује ЈП „Македонске шуме“. Животињски фонд Осогова углавном чине: вук, лисица, зец, јелен, дивља свиња, јеж, корњача ређе су: јазавац и видра. Међу птицама има много каменица, славуја, врабаца, кукавица, сова, врана, а на вишим врховима и соко и орао.
Флора Осогова је богата и разноврсна. велике висинске разлике довеле су до формирања четири биљна појаса појас ниских планинских пашњака, појас са храстовом шумом, појас са буковом шумом и високотравнати појас. Од укупне површине општине, 31% земљишта је обрадиво земљиште и постоје велики природни предуслови и потенцијали за улагање у пољопривредну производњу. Планински масив Осогово је једно од најзначајнијих рударских подручја у Републици Северној Македонији. На подручју општине Крива Паланка налази се више рудних лежишта метала (олово, цинк, антимон, бакар, сребро, злато и др.) као и неметала (бентонит глине, туфови, кварц, дијатомејска земља и др.).